Posmrtni marš klovnova

Kad umrem, 

bar sam siguran:

niko se neće dovući da mi  pljune u lice.

Svi ćete mi odjednom biti prijatelji, 

i ko zna kakvo izmisliti priznanje

Potpuno vas razumem:

mrtvi ljudi nisu zločinci, 

nisu gadovi

nisu ubice.

Smrt je - pomilovanje.

Smrt je najpristojniji način da se ode

bez rukovanja,

bez obećanja ,

na miru.

Smrt je  invalidnina herojima 

za odrezane lobanje.

i nesanica pepela

u kojoj duše trava vetrove ištu.

Odlaskom se znatno dobija:

plakatiraju čovekovo ime i prezime 

po uglovima 

na malo finijem papiru.

I svako vas čita 

čita,kao da ste odjednom postali važna izložba,

koncert

ili premijera u pozorištu.

                                                              

 Ako to mora da bude u nekakvu jesen, 

- neka bude.

Zemlja ne menja boje,

kao trava i vetar.

Zemlja uvek miriše samo na presne ljude,

uporno,

metar po metar.

Uporno,

grudvu po grudvu,

zemlja je gluvonemo zgrušano veče

sasušeno i tamno kao oko pokojne lude.

Zemlja je veliki san o pticama krtica

i zvezdama crva, 

otečen.

I ako sve to mora bas da bude u nekakvu jesen

U redu.

- neka bude.